„Nekoliko dana išao sam po gradu i svima ponavljao kako su Garos i Jevdokimov najbolje što se desilo u omladinskoj liniji ruske književnosti posle Peljevina…
To je Brat-2 o odgovornim službenicima iz dobrih porodica, napola zgaženim gusenicama potrošackog društva…
[glavo]lomka sadrži odjednom tako mnogo stvari, koje sam odavno želeo da vidim u domacoj književnosti: siže, jezik, junak, intonacija pripovedanja. To je apgrejdovana verzija Peljevinovog Princa Gosplana; to je tehnicki postsajberpankovski triler; to je zlobna satira koja se poput buldoga otima sa lanca; to je odlican siže o difoltu u glavi…
Ovo je svakako najbolji debi za poslednjih deset godina. Ja mu bezuslovno dajem najpozitivniji mogucu preporuku. Pred ovim ljudima iz Rige je velika buducnost.“
Lav Danilkin
