Žena mora poznavati neka nepisana pravila da bi se udala!
Pravilo prvo: mnoge žene su ostale neudate, jer nikada nisu muškarcu spomenule brak. Upoznale su čoveka svojih snova, htele su da budu sa njim ceo život, ali on nije znao da ona to hoće. Ćutali su oboje i on je nestao…
Postoje razne vrste žena. Najtipičnije su one koje su birane, slede one koje se nameste da budu birane , pa zatim one koje biraju- sračunate lukavice , koje traže ljubavlju punjenog gusana.
One prve su ograničene u prohtevima i nikada neće pogledati muškarca ispod mesta gde stavlja kais. Druge su opasnije. Satima će treptati, nameštati loknice i guzu pet puta dnevno prolaziti pored mesta gde će ga sresti. Sa njima muškarac nikad nije miran, jer uvek nešto izmišljaju ali su barem zanimljive. Lukavice od malih nogu odrede šta će biti , čija gospođa, i za koga će se udati. A niko ih nije učio…
Pored izvanrednih psiholoških i socioloških zapažanja kojima obiluje ova proza, ako i vrcavog humora, pa ponegde i cinizma, trebalo bi istaći stil i jezik kojim je ova proza napisana.
Stil je lak! Sve je u sitnim slikama, obraćanju pažnje na detalje, lakom prelaženj sa teme na temu. Tome naročito doprinosi jezik koji je sočan, pun reči iz žargona i porodičnog jezika. Sve to zajedno daje ovoj prozi poseban kvalitet i obezbeđuje veliku pažnju čitalaca.
KAKO SE UDATI NE UDATI – Mr Rada Stojčević
