Pustinjski haos – Vajan Kecman

Jednog dana mi Finkinja, medicinska sestra, kaže kako kuvar ima kućnog ljubimca, zmiju, drži je u najlon kesi i stalno nosi sa sobom. Pitam, kako sa sobom? Lepo, u kuhinji. Kažem joj, molim te reci mu da se kurtališe te zmije kako god zna, ne sme zmija biti u kuhinji gde se sprema klopa za 200 ljudi.
Bilo je rano. Pola sedam ujutru i Marko je znao da se nešto dešava što nije trebalo da se dešava. U svom tihom maniru, Rahmatula mu je rekao da su jednog italijanskog novinara kidnapovali talibani.
U Laškargi nema aerodroma. Nema ga ni u Kandaharu, osim piste, a kamoli u Laškargi. Nema autobusa, ni voza, ni tramvaja s kojim bi pobegao iz tog mesta, iz tog haosa. Pobegao sa randevua sa smrću.