Suzan Vriland napisala je duboko potresno i sadržajno delo u kome se umetnost sagledava očima običnih ljudi. Ona čitaoca najpre vodi u Francusku i Italiju s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, a zatim ga u nekoliko savremenih priča vraća u sadašnjost. Umesto da pažnju usmeri neposredno ka velikim umetnicima impresionizma i postimpresionizma kao što su Mane, Mone, Van Gog i Modiljani, Vrilandova osvetljava likove u pozadini – ljubavnice, sluge, decu i susede – čije se lične priče prepliću sa životima umetnika.
Likovi u savremenim pričama – jedna profesorka, jedan građevinski radnik i jedno siroče – doživljavaju umetnička dela na veoma sadržajan, ponekad i iznenađujući način. Izvedene s darovitošću vrhunskog slikara, ove pripovesti pružaju zadivljujući prikaz ljudske snage i slabosti, slave značaj i moć umetnosti u našem životu, otkrivaju njeno isceliteljsko dejstvo na dušu.
