Mada su ove Blekvudove priče (Vendigo, Vrbe i Silazak u Egipat) nastajale 1907, 1910. i 1914. godine one se i sada pokazuju kao veoma savremene, geopoetičke, jer njihovi su „glavni junaci“ nestalna peščana ostrva na Dunavu, obrasla kržljavim vrbama, nepregledne kanadske šume i pustinje Egipta. Blekvud i njegovo delo žive tek u prostoru i kretanju. Tako treba shvatiti i njegovu želju da mu se zemni ostaci, pepeo, prašina i prah – ono što preostane iza života – raspu po švajcarskim Alpama, još jednom od predela koje je voleo.
Milenko Bodirogić
