Stradanje državljana Kraljevine Srbije u Velikom ratu palo je u zaborav, šira javnost više od sedam decenija nije dovoljno informisana o braniocima Beograda, o poniženoj i pobeđenoj srpskoj vojci u četvrtoj Makenzenovoj ofanzivi, oktobra 1915. godine, koja je boravila u Sremskoj Mitrovici. Ni danas se ne sagledava veličina tragedije civilnih i vojnih žrtava koje su prošle ulicama grada, boravile u Kaznenom zavodu i drugim prihvatnim punktovima.
Polazna tačka u izučavanju teme o srpskim zarobljenicima i internircima bio je interesantan nesređen materijal arhivske zaostavštine dr Milana Kostića, upravnika Kaznenog zavoda u Sremskoj Mitrovici, a zatim i advokat u Zemunu, materijal je preuzet 1986. godine od naslednika dr Kostića.
Pronađeni ratni dnevnik u arhivskom materijalu razotkrio je dimenziju tragedije i pojedinosti egzodusa srpskih vojnika i civila u sabirnom logoru od oktobra 1915. do marta 1916. godine. Čitajući kratke beleške upravitelja o različitim situacijama i nedaćama, razvija se saosećanje sa patnjama zarobljenika, te se sagledavaju okolnosti nastanka humanitarne krize. Citirajući zapise u ovoj knjizim dragocena svedočanstva o stradanju srpskog naroda učinjena su dostupnim javnosti.
