Prstom anđela po snegu – Aleksandra Mančić

Postojanost mističkog govora jeste telesna i u telu otkriva energiju za opštenje s Bogom… Taj govor, čija je prva odlika neuhvatljivost, oblikujući svoje odvažne i dalekosežne ideje putem tela, iziskuje senzibilan, višedisciplinaran pristup kojim autor suvereno rukuje u svom ogledu. Gotovo muzički komponovan, u etidama i varijacijama, on je prvenstveno posvećen hrišćanskom unutrašnjem iskustvu, ali nudi nam i uvide i nagoveštaje koji se tiču misticizma uopšte. Pisan ekstatično, u refleksivnom, asocijativnom i pripovednom ključu, bremenit osobenom duhovnošću, te nenametljivom, bogatom i produktivnom erudicijom, kao i istraživačkom i kreativnom invencijom, neposredno nas uvodi u samo srce složene, ne uvek dokučive problematike. Nošen tragalačkim darom oplemenjenim ironijom i ličnom, životnom bojom, on nas poziva na saučesničko čitanje.