Bečki točak – Dušan Savić

„Bečki točak“ jeste i roman o još jednom velikom talasu izbeglica koji je devedesetih zapljusnuo Evropu i svet. Dovoljno je bilo preći najbliže okolne granice pa se naći u drugom svetu koji, i kada nije bio gostoljubiv ili ravnodušan svojim mirom i uređenošću pruža šanse za nove životne početke. Objektivan prema vrlinama i manama novog boravišta, glavni junak svesrdno traži sebe u starinskoj lepoti carske Viene, ne napuštajući svoj san o povratku u „pitomu“ Istru kamo će nakratko dovesti i Eriku da sagrade dom. Zanimljivo je, međutim, videti današnje razloge zbog kojih se Mirićeva ljubavna priča u suštini ne razlikuje od Lazarevićeve „Švabice“. Razapetost između sna o konačnom begu i konačnom povratku, neizbežna za većinu egzilanata, postavljena je kao pitanje bez odgovora, jer dramu identiteta i egzistencije svako mora rešiti za sebe.Simboličnom slikom na kraju romana, u kojoj kažiprst glavnog junaka ostaje ukočen nadomak dugmetu zvona na interfonu njujorške zgrade u kojoj ga očekuje bratovljev advokat, autor romana efektno kazuje istinu: život pojedinca neretko je stvar izbora na raskršću. Zbir takvih izbora čini na kraju ono što nazivamo sudbinom. Ljiljana ŠOP