Poslednji voz iz Hirošime – Čarls Pelegrino

Pitanje da li je uopšte trebalo baciti atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki predmet je za neko drugo vreme i o njemu treba da polemišu neki drugi ljudi.
Ovo je jednostavno priča o tome šta se pod bombama dogodilo ljudima i predmetima. Cela ova priča posvećena je tanušnoj nadi da niko nikada više neće umreti takvom smrću.
Kako se sve više bližimo strelovitom širenju nuklearnog oružja pa čak i nuklearnom terorizmu, moramo se setiti da Hirošima i Nagasaki pružaju primer otprilike onolike razorne moći oružja koliku ćemo najverovatnije ponovo videti. Nada da prošlost nije samo prolog zaista je tanušna, ali nikada nisam sreo anđela nade koji nije delovao izgladnelo i ispijeno. Posebno je isticana veština Čarlsa Pelegrina da čitaoca uvede u zbivanja tako da stekne utisak da se sve odvija tu, pred njim, kao da može svim čulima da oseti užase koje je bomba donela. Poslednji voz iz Hirošime potresna je ali humana knjiga, u njoj Pelegrino u stopu prati ljude čija je sudbina već odlučena, ali i preživele gleda na jedan od najstrašnijih događaja u istoriji, i to sa obe strane. U njoj se kao u usporenom kino-romanu dokumenti i imaginacija prepliću na jedinstven način, kakav nije viđen u savremenoj prozi.