- Veoma dobro očuvana.
Pustolina je napisana 1962. god. a objavljena 1968. god. predstavljajući u okviru književnosti sintezu proznog i poetskog a u pogledu umetničkih radova – sintezu kniževnosti i vokovizuela, o toj knjizi se govori i u oblasti književnosti. Sadržajno, Pustolina povezuje čoveka i kosmos i bavi se njihovim tajnama. U vokoviziuelnim delovima (uglavnom uvod i treći deo) likovi i konstrukceije se ocrtavaju rečima ili se „šrafiraju“. Izvestan broj reči je načinjen na bazi sinestetskog prevođenja svojstava stvari u svojstva reči (ahou, laon, olin). I ne samo reči nego i glasovi simbolišu razna stanja i pojave: h – prazninu, s – svetlost, l – zaobljenost, lju – vlažnost. u domenu sintakse uveden je princip ulančavanja rečenica, čime se podupire muzikalizacija teksta. Pored uobičajenog pralalenog odnosa između likova i značenja, ova „kosmološka poema“ sadrži i komplementarne i protivrečne odnose. U duhu otvorenog dela mestimično je omogućeno i reverzbilno čitanje. Neuobičajeno za praksu vokovizuela, gde su radovi obično smešteni na jednu stranicu, u trećem delu Pustoline sprovedena je razvojnost. Prostor i razni objekti u njemu doživljavaju neprekidne transformacije.
