Novi roman Norberta Šojera (Norbert Scheuer) izaziva sasvim oprečne reakcije kod čitalačke publike koja ga ili neizmerno hvali ili kudi. Ovo je u isti mah šokantna i gruba i nežna, dirljiva ispovest glavnog junaka ispripovedana grozničavo, na granici poetske proze. Tuga i lepota čitavog jednog sveta nastaju u ovoj sugestivnoj priči čiji protagonisti tragajući za velikom mitskom ribom, istovremeno tragaju za smislom života i srećom. A smisao je u samoj snazi priče.
Glavni junak romana vraća se u mesto gde je proveo detinjstvo da pomogne porodici. Stoji u reci i peca dok mu život njegovog brata, njegov sopstveni život i život čitave porodice prolazi pred očima – detinjstvo na reci, prva ljubav, čudni gosti u roditeljskoj gostionici, bratovljevi pokušaji bekstva, propast gostionice, reka i ribe, smrt Holanđanke, usputne bratovljeve ljubavnice i nerazjašnjeno pitanje sopstvenog identiteta. Iako iscrpljen, pripovedač vrlo usredsrešeno pokušava da stvori smisao i sklopi priču od sećanja, razgovora, događaja, posmatranja.
